Ema, 23 god. - Kraljevo |  Jul, 2016.

​

~ Prva seansa 

​

Neverovatno! Prvo su mi oči "igrale", a bile su zatvorene. Nekako čudno. Zatim sam osećala i na stopalima i na šakama kao da mi nervi "plešu". Opuštena skroz, lagana. Treperale su mi oči. Zatim lagana bockanja u šakama i stopalima, pa čak i koleno leve noge. A uglavnom sam imala problema uvek baš sa leve strane. I levo oko mi je takođe treperalo više od desnog. Bukvalno sam imala osećaj kao da lebdim. I oči nisam mogla da otvorim. Bila sam skroz van sebe. Pri tom imala sam osećaj brzog "treperenja" u rukama i nogama. Zaista prija i volela bih da ponovim.

​

Sledeće noći posle prve seanse sanjala sam osobe sa kojima nikada nisam bila posebno bliska i osobe sa kojima jesam bila prijatelj, ali više nisam. Kad sam se probudila, baš sam se i zapitala zašto sam baš njih sanjala.

​

~ Druga seansa

​

Druga seansa je bila malo drugačija, malo jača. Uglavnom mi je sada reagovalo lice, pogotovo usne. Prvo oči, kao i prošli put, pa onda usne. Usne su mi bukvalno okretale glavu sa jedne na drugu stranu i pravile su čudne oblike, mislim da sam izgledala jako smešno. I da, ramena su mi takođe ovoga puta bila nemirna, da tako kažem. Videla sam oči. Bile tu sve vreme i bile su nekako bez emocija, udubljene. Kao kad se zagledamo u jednu tačku. Malo je bilo jezivo. Bola nije bilo, ali malo bockanja i probadanja jeste. Relaksaciju sam osetila, posebno na levoj nozi, na kojoj imam problem. I tu sam na stopalima i ispod kolena osetila blago probadanje.

​

Inače, posle prve dve seanse se osećam se mnogo dobro i hodam mnogo bolje.

 

~ Treća seansa

Treća seansa je protekla relativno mirnije. Nisam imala trzaje lica, ali jesam osetila u desnoj nozi neki pritisak. Tokom kompletne seanse sam u očima imala "bleskove". I zvukovi su dolazili kao misao. Nisam videla ništa posebno, oči su mi bile zatvorene sve vreme, nisam mogla da ih otvorim do kraja, bukvalno. Bila sam opuštena, više nego prethodnih puta, iako sam imala neprekidna "bockanja" i probadanja tokom seanse. Jednom, pa prestane, pa onda ponovo. Na svaka dva minuta otprilike, koliko sam ja procenila. Videla sam oči na kraju, iste oči, saosaćajan pogled. I posle, kada sam legla da spavam, videla sam ih sve dok nisam zaspala, utonula u san.

​

Osećam se odlično. Sanjala sam životinje, i ponovo oči. Oči su bile saosećajne. A životinje, sve su bile bebe. Mačići, štenci, prasići. Domaće životinje. I priroda. Sve je bilo u prirodi. Nije mi se to ranije dešavalo. Čudno je bilo. Crno sve samo su se pojavljivale oči tj. njihovi obrisi, bez boje. Ništa detaljinije. A to je trajalo dok nisam zaspala i počela da sanjam. A još nešto, mogu da kažem da sam pozitvnja nego ikada, a bila sam veliki pesimista. Pesimizam se smanjio, optimizam je sada izuzetno veći. Počela sam više da se smejem, manje se nerviram. Leva noga sa kojom sam imala problema, koja mi je otežavala hod, oporavila se skroz. Trčim!