Danilo, 23 god. - Podgorica | April, 2015 god.

 

~ Prva seansa ​

     

Tokom prve seanse, u početku, kontinuirano sam bio u polu svijesnom stanju. Zaspem i spavam, pa se probudim na momenat i opet zaspem. Kada se "probudim", na kratko vidim Ivanove ruke ispred očiju i opet zaspem. I tako puno puta.  Pri tom, oči su mi se bez moje želje otvarale, a tako i zatvarale. Kad bih se probudio, konstatovao bih da sam jako težak i da ne mogu da pomjeram ekstremitete a ni kompletno tijelo. U drugom dijelu seanse, imao sam nekoliko naglih pokreta-trzaja rukama i nogama koje nisam mogao da predvidim. Rame sa kojim imam problem od ranije je počelo da me boli. Taj bol je trajao do desetak minuta prije kraja seanse.

 

Posle prve seanse, kad sam ustao sa masažnog stola, osjetio sam se puno lagodnije i opštenije. Sve mi je bilo po volji. Nisam puno pričao, nekako u svom svijetu. Međutim, prva noć poslije prve seanse mi je bila jako naporna. Teško sam spavao, budio sam se puno puta, i opet padao u san - kao pri prvoj seansi. Pritom, ružno sam sanjao. U jednom momentu sam se probudio kompletno "mokar" ne znajući od čega, da li od suza ili znoja. Jastuk je takođe bio potpuno natopljen. Sledećeg dana, sve je teklo poprilično normalno, kao i uvijek.

 

~ Druga seansa ​

 

Prilikom početka druge seanse, imao sam osjećaj kao da mi neko pritiska grlo i sljepoočnice, uz utisak da, ako bi se pritisak samo malo pojačao, da bih se zaista ugušio. To je trajalo tokom kompletne seanse. Na kraju me je popustilo i vratilo se u normalu. I opet sam imao manjih trzaja sa rukama i nogama, ali jedan trzaj je bio tako jak da sam zamalo iskočio iz kreveta, otvorio oči, skroz sam zbunjen bio. Nisam znao o čemu se radi. I na drugoj seansi me je rame boljelo još više nego na prvoj.

 

Posle druge seanse pratio me je isti osjećaj kao i prilikom prve. Izrazita lagodnost i prijatnost, a tokom noći sam se opet puno puta budio, više puta nego nakon prve, ali nisam imao tako stresnu noć da se znojim i plačem, nego sam se samo budio. A probudim se tek tako, bez posebnog razloga, pogledam oko sebe zbunjeno, i opet zaspim. 

 

~ Treća seansa ​

 

Treća seansa mi je nekako najlagodnije prošla, uz najmanje trzaja u pogledu na prve dvije seanse. Bol u ramenu se opet pojavio, ali ovoga puta u najmanjem intezitetu i trajnosti. Pri tom, imao sam osjećaj da mi je tanka metalna i hladna cijev postavljena preko butnih mišića i da pritiska sve jače i jače. U jednom momentu, primio sam viziju u umu, kao da neko meni prilazi i želi nešto da mi da u ruku. Da li je želio samo da mi da, da nešto moram da uradim sa tim sto mi daje, da probam, ne mogu da se sjetim ali u tom trenutku sam se i jako trznuo rukama, kao u smislu da ne želim to da uradim i tu mi se slika izgubila.

 

Noć nakon treće seanse mi je najmirnije prošla. Nisam sanjao ništa, a nisam se ni budio. Sve je fino i mirno prošlo. Posle tri seanse Rekonektivnog Iscjeljivanja jako se prijatno osjećam, emotivno i mentalno. Nemam napade panike. Dobro spavam.  I jedva čekam da opet budete slobodni da dođem da mi uradite jos koji put, jer ste mi mnogo pomogli kod mog problema koji imam, a što je najvažnije i drugi primjećuju taj boljitak. Hvala Vam Ivane.